Koje su najzagađenije reke u Srbiji

izvor: Energetski portal

Srbija je jedna od retkih podunavskih zemalja koja se može pohvaliti da se na njenoj teritoriji kvalitet vode Dunava poboljšava, odnosno stanje Dunava je mnogo bolje na izlazu iz naše zemlje, gde ima karakteristike koje ga svrstavaju u II i III klasu, nego na ulazu. Štaviše, situacija bi bila još povoljnija da su reke koje se ulivuju u Dunav čistije.

Pritoke Dunava su često u IV klasi ili neretko i van klase, što ukazuje na veoma loše stanje tih reka među kojima su Tisa, Tamiš, Velika Morava. Poseban problem predstavlja brana na Dunavu kod Đerdapa i smatra se ekološkom crnom tačkom zbog stvaranja nanosa i akumulacije toksičnih sedimenata.

Tisa

Kvalitet vode reke Tise je veoma loš! U poslednjih pet godina stanje kvaliteta Tise nije prelazilo iz III i IV klase. Čistoća Tise je u znatnom padu od 1990-ih godina prošlog veka, a u poslednjih nekoliko godina pogađale su je ekološke katastrofe izazvane fabrikama u Rumuniji, Mađarskoj i Srbiji.
Kvalitet njenih voda je nešto pogoršan u Vojvodini uticajem industrije, agrotehničkih mera, vodoprivredne infrastrukture i posebno kanalske mreže, koja je povezana sa Tisom, a čije su vode najčešće u IV ili van klase kvaliteta rečnih voda, a od od opasnih materija u vodama Tise su pronađeni gvožđe i povišena koncentracija žive.

Sava

Sava kao tranzitna reka je nešto čistija od Dunava, ali njeno stanje je znatno bolje od Tise! Ona se zadržava sa svojim karakteristikama u II i III klasi, posebno II zbog uticaja Drine, ali zbog obrenovačke termoelektrane i beogradske industrije, njeno stanje se u tom delu toka pogoršava.

Tamiš

Reka koja dotiče iz Rumunije možda je i najzagađenija naša reka. U Srbiju ulazi potpuno degradiranog toka koji je često i van klase. Kroz Srbiju, do Pančeva, Tamiš povremeno dospe i u III kategoriju. Ono na šta stručnjaci upozoravaju je veoma ozbiljna stvar, a ako Tamiš uskoro ne počne da se prečićava, koristiće se isključivo kao plovni put.

Drina

Vode Drine su još uvek očuvane i uz povremena prečišćavanja mogu da se koriste i za vodosnabdevanje. Zahvaljujući karakteristikama planinske reke i planinskog terena, Drina neretko pokazuje i karakteristike zbog kojih se nalazi u II kategoriji, nekada i bolje od toga.

Lim

Lim ima veliku moć samoprečišćavanja i u petogodišnjim periodima ispitivanja na oba profila, Priboj i Prijepolje, Lim je pripadao I ili II klasi, a ređe je bio na prelazu između II i III klase.

Kolubara

Loše stanje Kolubare prisutno je celom njenom dužinom, pa je zbog toga prosečno svrstana u III klasu kvaliteta. Da bi se stanje popravilo u da bi vode Kolubare ispunjavale zahtevanu II klasu, potrebne su joj brojne intervencije, jer ima malu moć prečišćavanja, mali proticaj, slab priliv vode i činjenica da prolazi kroz mnogobrojna naselja, zbog čega joj prete fekalne i otpadne vode industrije.

Velika Morava

Velika Morava navodnjava najveći deo naše zemlje. Merenja su pokazala da je najzagađenija u neposrednom slivu, gde je teritorija najgušće naseljena, najniža i indistrijski najrazvijenija. Kao i Tisa, kvalitet i zagađenost Velike Morave pogoršani su za razliku od 1990-ih godina, pa se ona danas nalazi pretežno u III i IV klasi i ako se ne bude nešto uradilo povodom tog pitanja, stanje Velike Morave pokazuje tendenciju daljeg pogoršanja stanja. Dodatni problem su i pritoke, među kojima je najzagađenija reka Lepenica IV klase, a neretko se nalazi i van klase. Od opasnih materija u vodi su registrovane veće količine gvožđa, mangana i tanina.

Zapadna Morava

Za vreme petogodišnjeg posmatranja kvalitet Zapadne Morave je znatno opao. Uzročnik lošeg kvaliteta je gusta naseljenost i veliki broj zagađivača. Povećano zagađenje voda primećuje se i javlja u Čačanskoj, Kraljevačkoj, Trsteničkoj i Kruševačkoj kotlini, dok je uzvodno od Užica stanje voda na prelazu iz I u II klasu. Desna sastavnica, reka Moravica je čistija do Ivanjice i nalazi se u I klasi kvaliteta.

Ibar

Ibar je planinski tok, pa bi moglo da se pretpostavi da je njegov kvalitet na nivou drinskog. Međutim, to nije tako! Ibar zagađuje drvna industrija, industrija sa Kosova preko reke Sitnice, površinskih rudnika lignita, TE Obilić i fabrike superfosfata. Ono što je poražavajuće je da je Ibar prima reku Ljuštu koja je provereno fekalnim vodama najzagađeniji vodotok u našoj zemlji. Kao i Tisu, i Ibar su poslednjih godina zadesila neka brutalna zagađenja, pa je Ibar u klasi IV.

Binačka Morava

Binačka Morava koja zajedno sa Preševskom Moravicom obrazuje Južnu Moravu iako je malog proticaja dosta je opterećena zagađenjima, pa se po kvalitetu svrstava u II i, veoma često, u III klasu.

Južna Morava

Južna Morava se nalazi između III i IV klase sa tendencijom daljeg pogoršavanja voda jer ima veliki broj zagađivača. Kvalitet gornjeg i donjeg toka se razliku i dok je gornji tok za nijansu čistiji, donji tok zbog pritoka Nišave, Jablanice, Toplice, Puste Reke pokazuje sklonost ka IV i III klasi. Poseban problem predstavlja rekla Toplica kojoj prete industrija Koršumlije i Prokuplja. Između ostalog, u vodama Južne Morave pronađena je veća koncentracija žive.

Nišava

Najveća i vodom najbogatija pritoka Južne Morave je upravo Nišava. Na zagađenost ne utiču samo zagađivači tog dela Srbije, već je Nišava u Bugarskoj veoma zagađena. Poslednja merenja su pokazala da Nišava ima tendenciju ka daljem propadanju i pogoršanju kvaliteta. Jedina svetla tačka je nizvodno, gde reka ima moć samoprečišćavanja ali najviše zbog reljefa i ru pripada II klasi.

Veliki Timok

Beli i Crni Timok opterećene su rudarskom industrijom u svojim tokovima, pa se obično nalaze na prelau iz III u IV klasu, a poslednje merenje na jednom profilu je pokazalo da je kompletan vodotok van klase.

Beli Drim

Kao reka Metohije, Beli Drim je pokazivao karakteristike koje su prikazivale realnu sliku stanja reke, a to je da je ona po kvalitetu bliža II nego III klasi.

Izvor: Naučni rad Miroslava Ocokoljića, Dragane Milijašević i Ane Milanović: Klasifikacija rečnih voda Srbije po stepenu njihove zagađenosti


« Prethodna


Sledeća »