Sagorevanje uglja: U Kostolcu svaki četvrti dan nije za disanje

Termoelektrane na ugalj, kao glavni izvori zagađenja vazduha u Srbiji, utiču na broj obolelih od disajnih i srčanih bolesti. Iako se štetne materije u Kostolcu emituju i do pet puta preko dozvoljene granice, Srbija nastavlja da ulaže u prljavi lignit kao izvor energije.

Oko devet sati uveče, dok je druga smena iskopavala kostolački ugalj, Goran Stević je dobio napad gušenja. Prethodne tri godine astmatičar, ovog puta je u bolnicu primljen zbog problema sa srcem. Ubrzo je operisan i zamenjena su mu sva četiri srčana zaliska.

Kao bagerista zaposlen u Elektroprivredi Srbije, Stević je dvadeset godina otkopavao jalovinu i ugalj u selu Drmno, na istoku Srbije, pored termoelektrane Kostolac. Pre nego što se teško razboleo te 2014. godine, na poslu je skoro svakodnevno bio izložen isparavanju toksičnih materija poput ugljen-dioksida i sumpor-dioksida.

„Dobio sam prvo hronični bronhitis pa bronhijalnu astmu, pa se sve to pretvorilo da su mi otišli srčani zalisci i nisam imao protok venske i arterijske krvi, imao sam napade gušenja – bez boce sa kiseonikom nisam mogao da živim“, objašnjava Stević. „Naša sredina na kopu je bila zagađena, to je katastrofa.“

Kada je otišao u invalidsku penziju, u julu 2017, Stević je imao 39 godina.

Stanovnici Braničevskog okruga, koji obuhvata Požarevac, Kostolac i sedam manjih opština, sve su bolesniji, pokazuje Analiza zdravstvenog stanja stanovništva ovog okruga za 2016. godinu Zavoda za javno zdravlje Požarevac.

Od bolesti sistema za disanje u 2016. se lečilo 29,4% stanovnika okruga, daleko iznad republičkog proseka od 16,8%, što je, prema Analizi, bio najveći problem i prethodnih deset godina. Na prvom mestu kao razlog umiranja nalaze se bolesti sistema krvotoka, sa 58,4% ukupno preminulih 2016. godine, u odnosu na 51,7% na nivou države.

Oni koji se leče u Kostolcu najviše oboljevaju od kardiovaskularnih problema, dok pacijenata sa disajnim problemima ima dosta manje, kaže doktorka Borka Šutović, koja rukovodi ogrankom Kostolac Doma zdravlja Požarevac. Dodaje da veliki broj njihovih pacijenata čine zaposleni u Elektroprivredi Srbije (EPS).

Šutović objašnjava da na zdravstvene probleme lokalnog stanovništva sigurno negativno utiče rad termoelektrane, ali napominje da su i drugi faktori uzročnici bolesti: pušenje, sklonost alergijama, genetske predispozicije.

Prema podacima EPS-a o koncentracijama štetnih materija u četiri naselja oko termoelektrane Kostolac, u periodu od juna 2016. do februara 2018. godine, koje je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) analizirao, prekoračenja dozvoljenih vrednosti nekih od njih se, u proseku, dešavaju svaki četvrti dan.

Tako su, u danima merenja sumpor-dioksida (SO2) i suspendovanih čestica PM10, vrednosti iznad ograničenja utvrđene 118 puta. Merenja su sprovodili Zavod za javno zdravlje Požarevac i Rudarski institut.

U najvećem broju slučajeva, odnosno prilikom 106 merenja, nivo PM10 je prelazio graničnu vrednost – u oktobru 2017. i do 5,4 puta. Ove čestice su među zagađivačima vazduha najopasnije po zdravlje ljudi, jer se prilikom udisanja zadržavaju u najdubljim delovima pluća i izazivaju astmu i druga respiratorna i srčana oboljenja. Više od trećine prekoračenja dogodilo se u selu Drmno.

Merenja zagađujućih materija na izvoru zagađenja, termoelektrani, radili su stručnjaci Instituta za nuklearne nauke Vinča. U sva tri njihova izveštaja konstatovana je prevelika emisija PM10 i SO2, od čega je nivo SO2 bio veći od dozvoljenog od 10,5 do skoro 15 puta.

Goran Stević sa suprugom i dve ćerke, od šest i osam godina, živi nedaleko od mesta na koje se u Drmnu odlaže kreč, a blizu je i kop uglja. Boji se za zdravlje dece koja, kako kaže, pate od bronhitisa.

„Prašina, alergije, zamaraju se, teško dišu, non-stop su bolesna, više sam po lekarima nego što sam kod kuće. (…) Težak je vazduh, u jutarnjim časovima od pepelišta ne možemo da dišemo, sve to je jako isparenje, zagađeno“, objašnjava Stević. „Zbog operacije ujutru pijem šest lekova, uveče šest, dva u podne.“

Osim ovih čestica, višestruko su prekoračivane vrednosti SO2, koji doprinosi pojavi kiselih kiša, respiratornim i kardiovaskularnim bolestima – a najugroženiji su deca, stariji i osobe sa astmom i hroničnim bolestima pluća. Prilikom 50 merenja su teški metali iz PM10, arsen i nikl, bili u nivou iznad godišnjeg proseka. Dejstvo arsena se povezuje sa tumorima i bolestima srca, dok nikl osim kancera može izazvati i alergije na koži.

Nastavak teksta na stranici gde je objavljena izvorna vest na portalu CINS-a.


« Prethodna


Sledeća »