Jug EU više nego sever za strože propise o otpadu

Brisel, 17. maj 2017. – Članice Evropske unije sa juga više nego nordijske zemlje podržavaju stroža pravila EU o upravljanju otpadom, pokazao je novi izveštaj ekoloških organizacija.

Kako prenosi Euractiv, snažniju podršku reciklaži daju zemlje koje zapravo zaostaju po tom pitanju – Grčka, Rumunija i Španija, najviše joj se protive Danska i Finska a brojne članice EU još kriju svoje pozicije.

Ekološke nevladine organizacije Evropski biro za ekologiju (EEB), Prijatelji Zemlje Evropa i Nula otpada Evropa zajedno su obavile istraživanje u kojem su građane EU pitale da li podržavaju predlog da se politika upravljanja otpadom pooštri.

Stručnjaci za upravljanje otpadom srešće se sledeće nedelje u Briselu a do kraja maja treba da budu pokrenute konsultacije između Evropske komisije, Parlamenta i Saveta o novim propisima na tom planu.

Prema podacima za 2014, 55 miliona ljudi ili 9,6% populacije EU ne može da priušti kvalitetan obrok svaki dan. Pored toga, podaci za 2015. ukazuju da je 118,8 miliona ljudli ili 23,7% građana EU u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.

Istovremeno su podaci o bacanju hrane više nego alarmantni.

Procenjuje se da se u EU svake godine baci 88 miliona tona hrane i, ako se smesta nešto ne preduzme, do 2020. će na otpadu završavati 126 miliona tona, navodi se u izveštaju tri nevladine organizacije objavljenom 16. maja.

Evropski parlament je sa ciljem da ubrza tranziciju na cirkularnu ekonomiju u martu usvojio povećanje udela otpada koji se reciklira na 70% do 2030. sa 44% danas.

Kada je reč o hrani koja se baca, evropski zakonodavci predložili su da se bacanje smanji za 30% do 2025. i za 50% do 2030. u odnosu na 2014.

Pored toga, evroposlanici traže da se 80% ambalažnog otpada reciklira i da na deponijama završava samo 5% otpada.

Istraživanje je pokazalo da članice koje se snažnije protive merama za cirkularnu ekonomiju “nisu dežurni krivci”, odnosno one sa juga Unije.

Ambicioznu reformu propisa EU o upravljanju otpadom napadaju brojne zemlje … Ako u pregovorima prevlada regresivna pozicija, planovi za ubrzanje tranzicije na cirkularnu ekonomiju u narednim godinama biće zaustavljeni“, upozoravaju iz ekoloških nevladinih organizacija.

Prema izveštaju, među članicama koje se najviše protive predlozima su Danska i Finska na koje se uglavnom gledalo kao na one koje predvode u politici upravljanja otpadom.

Primedbe na predloge imaju i Mađarska, Litvanija i Letonija koje takođe kategorički odbacuju ambicioznije ciljeve.

Istovremeno Britanija, Nemačka, Poljska, Irska, Slovenija i Hrvatska nisu otkrile svoje pozicije. Time se samo potvrđuje problem koji već dugo postoji sa transparentnošću a koji se pojavljuje u pregovorima između članica, kao i između članica i institucija. Zbog toga se, kako navodi EEB, podižu barijere između građana EU i njihovih nacionalnih vlada a to je i u suprotnosti sa naprednim i transparentnim stavom usvojenim u Parlamentu.

Očekuje se da zemlje poput Češke, Italije, Švedske, Portugalije, Luksemburga i Slovačke eventualno podrže cilj za reciklažu 65% otpada ali da se usprotive nekim drugim planovima, uključujući za obavezno ponovno korišćenje materijala.

S druge strane, zemlje koje zaostaju na planu upravljanja otpadom, poput Grčke, Rumunije i Španije, zalažu se za “snažniju podršku recikliranju, smanjenje otpada, pripremu za ponovno korišćenje i bolje razvrstavanje otpada”.

U grupi “naprednih zemalja” koje podržavaju reforme su i Francuska, Belgija i Holandija.

Pjotr Barčak (Piotr Barczak), stručnjak za upravljanje otpadom u EEB, odgovorio je na pitanje portala EurActiv.com šta stoji iza stava nordijskih zemalja da se “mnoge nordijske zemlje protive višim ciljevima za recikliranje i smanjenje otpada jer to znači manje otpada koji ostaje a one moraju da pune skupe spalionice koje su izgradile”.

Barčak je dodao da cilj cirkularne ekonomije nije da spaljuje vredne sirovine i proizvode. “Cilj je da se smanji količina otpada tako što će se produžiti vek proizvoda njihovom ponovnom upotrebom i vraćanjem sekundarnih sirovina nazad u ekonomiju”, rekao je Barčak.

izvorni tekst: Dijalog.net


Srbija jedva koristi trećinu obnovljivih izvora energije

Srbija godišnje raspolaže sa 5,65 miliona tona ekvivalenta nafte u obnovljivim izvorima energije, a koristi svega dva miliona tona, i to delom kroz hidropotencijal, a delom iz biomase kroz drvo kao ogrevni materijal, rekao je danas pomoćnik ministra rudarstva i energetike Srbije Miloš Banjac.

On je na konferenciji o obnovljivoj energiji u Jugoistočnoj Evropi rekao da je za svaku zemlju od strateškog značaja da ima i koristi više obnovljivih izvora energije jer to smanjuje uvoznu zavisnost zemlje.

“Upotrebom energije iz obnovljivih izvora se koriste domaći resursi, smanjuje emisija ugljendioksida i drugih gasova sa efektima staklene bašte kao i potrošnja fosilnih goriva”, istakao je Banjac.

On je dodao da je cilj da do 2020. godine u Srbiji 27 odsto ukupno potrošene energije bude iz obnovljivih izvora.

“U saradnji s Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) radi se na izgradnji šest biogasnih postrojenja u Srbiji, od kojih su četiri već izgradjena, a dva će biti završena ove godine”, rekao je Banjac.

Dodao je da će uskoro započeti prelazak toplana s klasičnih goriva na biomasu u 10 opština, uz pomoć kredita Nemačke razvojne banke (KFW) od 20 miliona evra i još pet miliona bespovratnih sredstava, a tenderi se očekuju ove godine.

Potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković je rekao da se kroz regionalni parlamentarni dijalog mogu sagledati sve okolnosti povećanja investicija u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora čime se stvaraju nova radna mesta i postiže tehnoločki napredak.

Zamenik generalnog direktora Medjunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) Sakari Oksanen rekao je da investicije u obnovljive izvore energije u svetu rastu, te su od 50 milijardi 2004. godine uvećane na 348 milijardi dolara 2015. godine.

“Bitno je uspostaviti zakonski okvir koji podržava investiranje u obnovljive izvore energije. Region Jugoistočne Evrope je posvećen tome, ali treba podrške za energetsku tranziciju”, istakao je Oksanen.

Dodao je da je pogrešno obnovljive izvore energije nazivati “dodatnim” ili “alternativnim”, jer je to sada glavni izvor energije.

Izvorna vest: beta.rs/zelena-srbija


Svetski dan zaštite životne sredine

Svetski dan zaštite životne sredine, 5. jun 2017. će biti obeležen u svetu i Srbiji pod sloganom “Ja sam sa prirodom” uz niz aktivnosti.

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine je “Povezivanje ljudi sa prirodom”, a zemlja domaćin je Kanada u kojoj će biti održana centralna proslava.

U Srbiji će biti organizovana regionalna konferencija “Životna sredina ka Evropi”, saopštili su ranije Ambasadori održivog razvoja i zaštite životne sredine.

Tema skupa je “Obrazovanje o klimatskim promenama za održivi razvoj”, a predstavnici prosvetnih i drugih institucija, organizacija i pojedinci predstaviće svoja istraživanja i gledišta.

Zaštita životne sredine je zajednička odgovornost i države i kompanija i pojedinaca, izjavila je direktoka Svetske organizacije za prirodu u Srbiji Duška Dimović povodom Svetskog dana zaštite životne okoline, koji se obeležava danas. Dimović je za RTS rekla da je pitanje zaštite životne sredine mnogo šire od pitanja otpada, i podrazumeva i kvalitet vode i vazduha, zašititu prirode, upravljanje hemikalijama.

Kaže da češto zaboravljamo da kao građani Srbije, po Ustavu imamo pravo na zdravu životnu sredinu, navodeći da je situacija u vezi sa zaštitom životne sredine u Srbiji zabrinjavajuća.

Govoreći o svesti građana o zaštiti životne sredine, Dimović je rekla da kod građana svest o tome proradi i oni reaguju kada se desi neki incident u životnoj sredini.
Dimović navodi da je veliki problem u čitavoj Vojvodini trovanje zaštićenih vrsta zbog neadekvatnog korišćenja pesticida i preteranog korišćenja i upozorava da prekomerno korišćenje pesticida završi i na našim tanjirima.

Povodom poglavlja 27 u pregovorima sa EU koje se odnosi na životnu sredinu i klimateske promene i prenošenja zakonodavstva EU u domaće propise, Dimić kaže da se pararelno sa tim radi i na sprovođenju već postojećih zakona. Navodi i da postoje i neki zakoni koji su dobri ali da je problem što se oni ne sprovode na odgovarajući način.

Kaže i da bogate države mogu sebi da priušte zaštitu životne sredine i upravo su bogate zato što čuvaju svoje resurse i mudro njima upravljajuju, a procenat reciklaže komunalnog otpada u tim državama je visok i ide čak i do 100 odsto, dok je u Srbiji taj procenat nizak.

Od 1972. godine je 5. jun dan u kojem se pažnju UN, vlada, država i najšire javnosti na goruća pitanja zaštite životne sredine i potrebu njihovog kontinuiranog rešavanja. Opširnije na veb sajtu worldenvironmentday.global ili na društvenim mrežema #WorldEnvironmentDay ili #WithNature.

izvor: b92.net


Svetski dan šuma

Pre nešto više od 40 godina, na 23. sednici Generalne skupštine Evropske poljoprivredne konfederacije 1971. godine, 21. mart izabran je kao Svetski dan šuma, smatrajući da će na taj način doprineti povećanju svesti i uverenja najšire svetske javnosti o značaju i ulozi šuma za čoveka. Ovaj dan ujedno predstavlja i podsetnik društvu na značaj šuma, apostrofirajući brojne koristi koje imamo od šume.

Za obeležavanje simbolično je odabran 21.mart, prvi dan proleća, u znak buđenje prirode i vegetacije, kao dan jesenje ravnodnevice na južnoj, odnosno prolećne na severnoj hemisferi, kao dan proslave i obeležavanja tri ključna aspekta šumarstva: zaštite, proizvodnje i rekreacije.

Izvorni tekst: Privredna komora Beograda


Energija servera

Ovih dana japanci su postali ponosni vlasnici najsnažnijeg superkompjutera na svetu. Njihova kompanija Fujitsu, u saradnji sa istraživačkim centrima, a po narudžbi ministarstva obrazovanja, kulture, sporta, nauke i tehnologije (kod njih je to samo jedno ministarstvo), razvila je super računar nazvan „K“, što je početno slovo japanske reči za bilijardu (deset na petnaesti). Ovo stoga jer je „K“ uspeo da premaši snagu od 10 petaflopsa, odnosno deset miliona milijardi matematičkih operacija u sekundi. Naravno, konkurenti – pre svih američke kompanaije i institucije – odmah će pojuriti da ovu brojku nadmaše jer se radi o trci koja traje decenijama. Stručnjaci se slažu da bismo uskoro mogli da imamo računare na nivou eksaflopsa (1000 petaflopsa), što je oduvek bilo samo pitanje vremena.

Mnogo je, međutim, zanimljivija informacija da bi takav superkompjuter bilo moguće konstruisati već sada, ali da bi bio finansijski neisplativ i to pre svega zbog nenormalno velike potrošnje električne energije koja iznosi desetine i desetine megavati godišnje. Slično je i sa serverima koje koriste velike IT kompanije, prvenstveno one koje posluju na Internetu. Da bi obezbedili dovoljne kapacitete, nesmetani promet podataka i jednaku brzinu pristupa sa bilo koje tačke na planeti, veliki globalni igrači širom sveta moraju da poseduju takozvane data centre, odnosno farme servera koje se sastoje od desetina hiljada povezanih moćnih računara. Pored potrošnje energije, ovakvi centri emituju enormne količine ugljen dioksida u atmosferu. Tako, na primer, svi Googleovi serveri mesečno proizvedu CO2 kao kada biste automobilom prešli milion kilometara.

U svetlu trendova obezbeđivanja energetske efikasnosti i podsticaja „zelenih“ projekata u industriji informacionih tehnologija, ovakve brojke izgledaju kao svojevrsno „svetogrđe“, ali je to cena koja još uvek mora da se plaća pošto su superkompjuteri i farme servera mašine i sistemi sposobni da obrađuju velike količine podataka i obave najzahtevnije zadatke. Ovakva snaga zahteva mnogo energije, i to ne samo za napajanje, već i za hlađenje. Tu imamo nekoliko zanimljivih inicijativa koje bi mogle da obezbede efikasna i krajnje jednostavna rešenja. Facebook je, na primer, nedavno najavio da planira izgradnju farme servera u Švedskoj, neposredno ispod polarnog kruga. Na taj način arktička klima će pomoći rashlađivanje opreme, a obližnja reka sposobna je da obezbedi dovoljno električne energije. Izgradnja bi trebalo da počne sledeće godine, a ceo sistem će da obuhvati tri serverske hale na površini velikoj kao 11 fudbalskih terena. Ovo nije prvi ovakav projekat jer je pre dve godine Google sagradio slično postrojenje u Finskoj, dok je Microsoft najavljivao izgradnju serverske farme u Sibiru.

Što se tiče našeg eksaflopsa superkompjutera, predviđanja su da bi on mogao ugledati svetlo dana negde oko 2020. godine, kada tehnologija toliko napreduje da on može da troši „samo“ 20 megavata godišnje, što je granica isplativosti u smislu računa za struju. Ja bih rekao da je granica isplativosti u pogledu očuvanja prirode mnogo niža, o čemu bi trebalo da misle sve zainteresovane strane i da još više ulažu u zelene tehnologije.

Zanimljivost: Energija koju potroše Google serveri za jednu pretragu nekog pojma mogla bi da napaja električnu sijalicu od 100 vati čitavih 11 sekundi.

Izvor: jevrosimovic.com


Dobro Drvo – Da svaki sugradjanin dobije svoje drvo

Projekat „Dobro drvo“ je ideja koja će pružiti mogućnost lokalnoj zajednici, naročito deci i mladima, da nauče šta znači preuzimanje inicijative , planiranje i učestvovanje u kreiranju svog životnog okruženja.

Vojvodina je oblast u kojoj je samo 8% teritorije pod šumom, a Zrenjanin spada u gradove sa najmanje zelenih površina. U Gradu Zrenjaninu je u toku usklađivanje planske dokumentacije i sinhronizacija rada nadležnih službi, a ovaj projekat pruža model putem koga bi se planski omogućilo građanima da uzmu učešće u ozelenjavanju grada.

Prisutna je i nedovoljna ekološka svest građana, naročito dece i mladih koji će biti glavna ciljna grupa u realizaciji projekta jer su i oni su ugroženi zbog nedostatka postojanja zelenih površina u gradu i okolini.

Rešavanje ovih problema uticaće na razvijanje ekološke svesti građana ( posebno školske dece i omladine), obezbediće održivi razvoj zelenih prostora u gradu, stvoriće nova staništa za ptice i druge životinje i novi ambijenti za rekreaciju i odmor, a personizacijom (svaki potencionalni građanin-donator drveta vodiće brigu o svom drvetu) postižemo efikasnije očuvanje zelenih površina i omogućavamo građanima da participiraju u njihovom stvaranju i očuvanju. Podstičemo razvijanje ideje o društveno odgovornom ponašanju prema prirodnom okruženju.

Ciljna grupa su organi lokalne samouprave Grada Zrenjanina, javna preduzeća Direkcija za uređenje i izgradnju grada Zrenjanina i JKP Čistoća i zelenilo. Oni će biti obuhvaćeni projektom koji ima za cilj usklađivanje aktivnosti i planske dokumentacije vezanih za akcije sadnje.
Druga ciljna grupa su deca školskog uzrasta koja će u skolopu projekta biti obuhvaćena edukativnim radionicama, promotivnim aktivnostima i drugim akcijama koje će biti sprovođenje na terenu (u gradskom parkovima i na drugim zelenim površinama).
Treća ciljna grupa celokupno stanovništvo Grada Zrenjanina, kao potencijalni donatori sadnica, udruženja građana i privredni sektor, kao partneri u realizaciji čitavog projekta.

Krajni korisnik projekta je Grad Zrenjanin i svi njegovi građani. Od realizacije projekta korist imaju svi stanovnici, a naročito deca i mladi, jer će imati priliku da u detinstvu spoznaju šta znači brinuti o svom životnom okruženju. Oni će za 10 godina moći jasno da vide pozitivan rezultat njihovih aktivnosti Zeleni Zrenjanin.

Projekat je finasijski podržao Balkanski fond za lokalne inicijative BCIF.

Izvor: soundlove.rs


UG “Crni Vrh” zasadilo 30000 sadnica

I ove godine su članovi udruženja “Crni Vrh”, od 18.oktobra do 3.novembra sa pauzom od 2 dana zbog loših vremenskih uslova a za potrebe ŠG „Timočke šume“ odnosno Šumske uprave opštine Bor na planinama Crni vrh i Stol, pošumili 12 ha površina koje su devatirane požarima. Na Crnom vrhu na površini od 2ha zasađeno je 5.000 sadnica crnog bora a na Stolu je na površini od 10 ha zasađeno 25.000 sadnica javora.

Na pošumljavanju je radilo svaki dan 15-tak nezapošljenih mladih ljudi koji su prijavljeni na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, koji su postali članovi našeg udruženja, a vikendima (22. i 23.oktobra kao i 29. i 30.oktobra) se uključilo 83 starih i novih članova udruženja iz borskih srednjih škola.

Svi učesnici u akciji pošumljavanja su zaradili džeparac (7 dinara po zasađenoj sadnici) a ostalo je je i nešto sredstava za finasiranje novih voloterskih akcija koje naše udruženje ima u svom planu rada. Akciju pošumjavanja je finasijski podržala i opština sa sredstvima iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.

Udruženje se svim učesnicima koji su svojim rukama pošumljavali javno zahvaljuje kao i svim ostalima koji su na bilo koji način doprineli da se ova po svemu velika akcija uspešno realizuje za samo 15 radnih dana.

Izvor: Medija Centar Bor


“ComTrade” postavio solarnu farmu u dvorištu kompanije u Beogradu

Prva solarna farma u Beogradu postavljena je pre nekoliko meseci u dvorištu kompanije “ComTrade”, čiji inženjeri su i izradili projekat. Ovo je eksperimentalna farma, jačine 4,8 KW/h, a planirano je da kasnije njena jačina bude 1 MW/h.

– “ComTrade” pravi zaokret ka ekološkim tehnologijama i eksploataciji solarne energije. U planu imamo i razvijanje softverskih aplikacija u polju zelenih tehnologija – kaže za “eKapiju” Veselin Jevrosimović, predsednik kompanije “ComTrade”.

Jedan deo energije koja bude proizvedena, “ComTrade” će koristiti za sopstvene potrebe, a veći deo namerava da prodaje kroz mreže “Elektroprivrede Srbije”.

– Cilj nam je da naša zgrada postane energetski nezavisna, ali i da prodajemo energiju dobijenu uz pomoć solarnih panela. Planiramo da iskoristimo subvencije koje Evropska unija daje proizvođačima solarne energije od 0,23 evrocenti po kilovat času – kaže Veselin Jevrosimović.

Prva solarna farma u Beogradu za sada odlično radi, a “ComTrade” ima u planu da u budućnosti njena jačina dostigne i 5 MW/h.

Izvor: eKapija


“Epl” gradi solarno postrojenje za svoj “dejta” centar

Američki tehnološki džin “Epl” najavio je danas da će izgraditi solarno postrojenje za snabdevanje energijom njegovog “dejta” centra (u kome su smešteni kompjuterski sistemi i propratne komponente) u Severnoj Karolini.

Zgrada će biti sagrađena na terenu od oko 70 hektaran smeštenom pored “dejta” centra, preneli su francuski elektronski mediji.

“Epl” je dobio dozvolu za izgradnju solarnog postrojenja, ali još nisu poznati detalji vezani za tu gradjevinu i pre svega za broj solarnih tabli koje će biti instalirane.

Izvor: Blic Online | IT


Fejbsuk gradi “farmu servera” kod Arktičkog kruga

Fejsbuk planira da u severnoj Švedskoj, u blizini Arktičkog kruga, izgradi “serversku farmu”, zbog toga što hladna klima odgovara lakšem hlađenju opreme, preneli su švedski mediji.

Serveri sa bazama podataka su kičma internetskih servisa kao što je Fejsbuk, koji ima oko 800 miliona aktivnih korisnika širom sveta.

Serveri skladište i prosleđuju na milione statusa, fotografija, linkova i aplikacija koje korisnici ove društvene mreže svakodnevno koriste i ubacuju na svoje profile.

Zvaničnici Lulee ranije su najavljivali sklapanje ugovora s jednom velikom kompanijom u vezi s izgradnjom postrojenja u blizini Univerziteta u tom gradu, ali su sada odbili da komentariišu vest o dilu s Fejsbukom.

“Serverska farma” bi trebalo da se prostire na dva hektara, a izgradnja bi trebalo da bude završena u naredne tri godine.

Izvor: Blic Online | IT